Nove tehnologije đubrenja biljnih vrsta

MIKROBIOLOŠKO ĐUBRIVO BACTOFIL A-10 i B-10 U FUNKCIJI ZAMENE MINERALNOG ĐUBRIVA KOD SVIH BILJNIH VRSTA

Da bi se u biljnoj proizvodnji moglo govoriti o bilo kakvom gazdovanju sa zemljištem kao prirodnim staništem za proizvodnju hrane za ljude i životinje,neophodno je poznavati njegove osnovne karakteristike.Te karakteristike dobijamo preko slike koja se dobija kontrolom zemljišta.

ZAŠTO SE VRŠI KONTROLA PLODNOSTI ZEMLJIŠTA ?

Dosadašnja upotreba mineralnog đubriva u širokoj praksi često se zasnivala na rutinskoj kontroli,a najmanje je imala pravu sliku faktičkog stanja,što je rezurtiralo višestrukom greškom.Ovo se danas skupo plaća. Poznato je da je biljka jedino živo biće koje u prirodi živi u dve sredine,atmosferi i pedosferi(rizosferi).Zemljište služi biljkama da se u njemu pričvrste (ukorenjavaju) i da iz njega uzima vodu,hranjive materije i energiju.Ukoliko je to zemljište nestrukturno,bez korektnog odnosa vodno vazdušnog režima, a pogotovo ako je zatrovano kiselinama i drugim štetnim materijama koje su se nepravilnom obradom i nekontrolisanom upotrebom mineralnog đubriva stvorile.Mikrobiološka flora ,broj korisnih mikroorganizama i zreo humus u zemljištu, su osnov za planiranje dobrog i kvalitenog prinosa.

ŠTA SE U ZEMLJIŠTU KONTROLIŠE ?

Kontrola se najčešće izvodi na sadržaj: pH vrednosti,sadržaju humusa,ukupnog azota,fosfora i kalijuma,kalcijumkarbonata. Tragajući za funkcionalnim rešenjima na koje čovek može da utiče, a koja bi u poljoprivredi mogla značajno uticati na očuvanje prirodne plodnosti zemljišta,povećanje prinos do zakona o opadajućem prinosu,a time direktan uticaj na racionalizaciju u proizvodnji,odabrane su bakterije.Ciljane bakterije za koje se zna da višestruko uvećavaju efekte,a koje su u direktnoj funkciji prestruktuiranja đubrenja.Bakterije su živa bića koja su u stanju da podnesu najekstremnije uslove u zemljištu,jednostavne su građe,bez ćelijskog jedra i hlorofila,sa velikom mogućnosti dodira sa spoljnjom okolinom.Razmnožavaju se delenjem,gde jedna jedinka za 24 časa proizvede oko deset milijardi jedinki.

Ostavljaju u toku godine oko 10 tona organske materije od izumrlog tela,čiji se najveći deo humifikuje u zreo humus. Ciljna grupa upotrebe bakteriološkog đubriva,kao zamene za mineralna je:

1a.Brza razgradnja organske materije i stvaranje zrelog humusa kao osnove plodnosti zemljišta.Za 40-50 dana se uz pravilnu upotrebu BactoFil đubriva organska materija potpuno razloži.Za zemljište je najvažnije,da se u mikrobiološkom procesu razgrade biljni ostaci i ostala organska materija,jer se time sprečavaju depresije(nedostatak) azota,fosfora,kalijuma,kalcijuma itd.Ovo se uvek dešava što količina (C) ukoliko je ven granica dozvoljene,mobiliše oslobađanje elemenata koji su vezani za ugljenik(C).Taj odnos ne sme biti veći od 20:1 (C:N,C:P,C:K). U zrelom humusu je odnos C:N 10:1,što se smatra idealnim odnosom.Ako je CO2 van granice dozvoljenog bakterije koje su mobilisale neophodne elemente, ispustit će ih onda kada se taj odnos spusti ispod 20:1. Normalne vrednosti ovog odnosa su sve ispod 20:1. Podloga za teoriju potpune zamene mineralnih đubriva mikroorganizmima leži u jasnim proračunima procesa humifikacije i dehumifikacije organske magterije i azotofiksacije,bilo da je simbiotska ili asimbiotska. Primera radi, ako se od stajnjaka ili bilo kog drugog organskog ostataka mikrobiološkim putem stvori masa od 3-3,5 t/ha humusnih materija,koje se kasnije dehumifikuje, dovoljna je za prirodnu ravnotežu iznošenja i unošenja hranjiva iz zemljišta tz.balans poravnanja.To je dovoljno za korektan prinos i očuvanje prirodne plodnosti zemljišta, koji je do tada to zemljištre posedovalo. Treba potsetiti,da u sastav biljaka ne ulazi samo azot (N), fosfor (P) ili kalijum (K).U suvoj masi ima mnogo veći procenat ugljenika (C) 47 %, kiseonika (O) 45 %, vodonika (H) 6,2 %. Ove elemente biljke iz prirode uzimaju neposredno,a svega oko 2 % čine N:P:K. Ovo ukazuje da su mere koje doprinose boljem iskorištavanju dominantnih jedinjenja C : O :H mnogo značajnije i da njima treba posvetiti dužnu pažnju.Mineralno đubrivo je najvećim delom primenjivano,kako bi sakrili greške i propuste koje se čine nepravilnom agrotehnikom zemljišta.
Svedeno na najkraće, organska đubriva,a među njma i biljni ostatci pogodno su stanište za azotofiksaciju,amonizaciju i nitrifikaciju.Pored toga u zemljištu se stvara i ugljena kiselina,koja lagano rastvara mnoga neorganska i organska,teško rastvorljiva jedinjenja u kojima je zarobljen fosfor i kalijum .Usporavanjem njihovog spajanja i međusobno povezivanje , oni postaju pristupačniji za biljke.

2b. Azotofiksacija molekularnog azota iz vazduha,sledeći je važan zadatak baterija u zemljištu.Azota u vazduhu ima oko 78 % i neiscrpan je izvor za biljke.
Azot iz vazduha ne mogu biljke direktno koristiti,nego to čine mikroorganizmi.
Razlikujemo: simbiotsku i asimbiotsku azotofiksaciju. Simbiotska azotofiksacija predstavlja značajan vid snabdevanja biljaka azotom iz vazduha putem simbiotskih bakterija koje žive na korenu biljaka.Ove bakterije na korenu stvaraju oštećenja(kvržice) u kojima su smeštene bakterije,a koje su spososobne da fiksiraju elementarni azot.Za ovo su karakteristične biljne vrste iz porodice leguminoza.Rhisobium sp.je bakterija koja ima tu sposobnost,ali najveći deo azotnih jejedinja stvoren na ovaj način postaje pristupačan za biljke tek kada se završi vegetacija biljaka, koju parazitiraju ove bakterije.
Asimbiotska azotofiksacija je mikrobiološki proces, gde se elementarni azot iz vazduha dovodi u zemljište preko specifičnih bakterija koje ne žive na korenovim dllačicama,nego pored njih.One se hrane od izlučevina korena i u procesu umnžavanja i odumiranja ostavljaju značajnu količinu azotnih jedinjenja.Ova jedinjenja se mineralizuju nakon odumiranja bakterija.
Prednost ovog procesa je ,što ovde nije potrebno da biljna vrsta završi vegetaciju pa da se tek onda koriste hranjiva jedinjenja,nego su ona odmah na raspolaganju biljkama. Procesi kroz koje prolaze simbiotska i asimbiotska azotofiksacija se nastavljaju putem amonifikacije,nitrifikacije i denitrifikacije.
Amonifikacija pretstavlja mikrobiološki proces mineralizacije organskih jedinjenja
do stvaranja amonijaka.Amonijak ostaje u ćelijama za njihove potrebe sve dok je odnos C:N veći od 20:1. Izdvaja se tek kada se taj odnos smanji.Ovaj amonijak se dalje redukuje u procesu nitrifikacije.
Nitrifikacija predstavlja nastavak mikrobiološkog procesa oksidacije amonijaka u nitrate preko nitrita.Nitrati su ovako veoma pokretljivi,a oksidacija je poslužila bakterijama kao izvor energije i mogućnost obrazovanja ugljene kiseline, čiju ulogu u zemljištu smo objasnili.Zbog svoje pokretljivosti(N)se veoma lako gubi iz zekljišta.
Denitrifikacija je suprotan proces nitrifikaciji ,koja je takođe mikrobiološki proces koji obavljaju specifične zemljišne bakterije,a koji je štetan za biljke.Ovim putem se gubi azot,vraća se u vazduh isto kako je i stigao u zemljište.

3c.Kruženje fosfora u zemljištu je veoma značajan mikrobiološki proces.Zna se da fosfora u zemljištu ima u proseku oko 0,15 %.Najveći deo se u zemljištu nalazi u obliku neorganskih jedinjenja,a ostatak je u organskim jedinjenjima.Tu spadaju nukleinska kiseline,fosfolipidi i dr.Njiegova pristupačnost za biljke najvećim delom zavisi od pH vrednosti koga ima zemljište.Biljke ga usvajaju iz zemljinog rastvora u obliku jona ortofosforne kiseline i H2PO4 i HPO4 jona.Koji jon će biti usvojen prvenstveno zavisi od pH vrednosti zemljišta.Najveći deo fosfora u zemljištu potiče iz stena i minerala matične stene od kojih je zemljište nastalo,kao i iz organskih jedinjenja.Obzirom da se fosfor u zemljištu nalazi u obliku različitie rastvorljivosti veoma je bitan koeficijenat njegove pristupačnosti za biljke,kao i njegovo vraćanje u zemljište preko organske materije.Ove procese u najvećem delu regulišu zemljišne bakterije, koje se nalaze u BactoFil đubrivu.Od ukupne količine koja se organskim putem vraća i redukuje najveći deo se vraća odumiranjem bakterija.One od ukupne težine svog tela imaju oko 30 % fosfora.Taj proces se naziva fosfofikacija,gde nastaju jedinjenja za ishranu biljaka.
Drugi značajan proces je fosfomobilizacija.Ovim se nerastvorivi terciarni fosfati dovode u pristupačno stanje preko kiselina:limunske,sirćetne,ugljene i dr.U ovu grupu spada i oslobađanje fosfora od alumosilikata.
Alumosilikata u zemljištu ima oko 62 % od ukupne težine zemljišta (to je neiscrpna materija).Bakterije iz roda Bacilus i Pseudomonas , podstiču mineralizaciju alumosilikata, gde mobilišu pristupačne anjone u ćelijsku protoplazmu.U ovom procesu u kome bakterije iz alumosilikata usvajaju kalcijum i transformišu ga u trikalcijum fosfate kao primarne i sekundarne fosfate,a koji su pristupačni za biljke.Isto tako kad se iz kristalne rešetke alumosilikata izdvoje silicijevi joni, koji u organizmu bakterija posle odumiranja bakterija transformišu u fosforne jone, koji su pristupačni za biljke.
Defosfofikacija je mikrobiološki proces redukcije fosfata do gasovitog preko fosfina(H3P) u anaerobnim uslovima.Slično denitrifikaciji azota.

4d.Transformacija kalijum jedinjenja u zemljištu. Kalijum se u zemljištu nalazi isključivo u mineralnom obliku.Najveći deo kalijuma je u kristalnoj mreži minerala gde ga ima oko 9o % od ukupne količine u zemljištu.Pored ovoga,postoji i fiksirani nezamenjivi kalijum i izmenljivi.Količina kalijuma je mnogostruko veća od fosfora i azota u zemljištu.Predpostavlja se da je to čak 2,40 % ,jedino je pitanje njegove pristupačnosti za biljke.Za njegovo oslobađanje u pristupačno stanje najveća uloga pripada bakterijama,naročito Bacilus cirkullans.Osim toga i kalijum se oslobađa u većoj količini od alumosilikata ,gde se iz kristalne rešetke izdvajaju aluminijevi i silicijevi oksidi u kojima se nalazi alkalni K-katjon.Ovde mikroorganizmi vrše hidrolizu,pri čemu se K-katjon zamenjuje H jonima iz vode,a oslobođeni K jon prelazi u soli kiselina, nose predznak kalijuma.Lucin se pokazao kao zamena za kalijeve soli.

Posebna napome
Uloga čoveka u svim pomenutim procesima je nezamenjiva.Važno je prepoznati problem na vreme i na njega znati delovati.Polazimo od do sada ne prevaziđenog saznanja,da je zemljište autonomni ekosistem za biljke i mikroorganizme.Ovaj sistem u prirodi postoji bez posrednika,međutim delovanje drugih stimulativnih posrednika(ciljanih bakterija) on višestruko uvećava svoj efekat.Čovek je u mnogome uticao na poremećaj klime i time preuzeo veliku odgovornost na sebe.Zemljište predstavlja ekosistem sastavljen iz tri faze: čvrste,tečne i gasovite.Nastalo je u procesu pedogeneze kao rezultat dugotrajnog delovanja klimatskih,bioloških i reljefskih faktora na matičnu stenu.Ovaj proces se odvija i danas.U zemljištu žive različiti mikroorganizmi,gde svaki od njih ima određenu ulogu.Potrebno je prepoznati bakterije,pokušati na njih delovati u našu korist.Zahvaljujući procesima mikroorganizama odvija se stalno kruženje materije u prirodi.
Mikrobiološkim putem ,zemljištu se omogućava mineralizacija složenih organskih jedinjenja do pristupačnih biljnih asimilata.Na osnovu mikrobiološke aktivnosti se vrši efektivna procena plodnosti zemljišta.Ishrana biljaka je u direktnoj vezi s tim procesima.
Na raspolaganju proizvođačima stoji efikasno sredstvo,treba ga pravilno iskoristiti.Ovo vreme ne trpi pasivne posmatrače.Napustimo životni obrazac u kome su nam bili mentori koji su glumili izmišljeni život!!!

BACTOFIL A-10 I B-10 U FUNKCIJI KOMPOSTIRANJA ORGANSKIH ODPADAKA

KOMPOST (LAT. COMPOSITUM) SASTAVLJEN

To je mešavina raznih ostataka i otpadaka koji se obično ne upotrebljavaju na imanju, već razloženi aktivnošću mikroorganizama služe kao organsko humusno đubrivo.

Materije koje čine sirovinu su: životinjskog, biljnog i mineralnog porekla.

Životinjskog porekla su : krv, kosti, iznutrice, pokvareno meso, perje, dlaka, mfekalije i dr.

Biljnog porekla su: korovske biljke, lišće, granje, neupotrebljavana stočna hrana, silaža, kukuruzovina, otpaci od proizvodnje grožđa i drugog voća.

Mineralne materije: pepeo, čađ, smeće iz dvorišta, mulj iz kanala i ribnjaka i dr.

Materije koje se ne mogu kompostirati su materije koje sadrže bolesti, viruse i dr, a tu sapadaju materije koje se ne mogu razlagati:korovske biljke sa semenom, zaražene uginule životinje i sve što ima veze sa nekom bolesti.

Svim nabrojanim materijama je potrebno izmeniti hemijski i fizički sastav.Da bi ovo uspelo, potrebno je uz pomoć bakterija kojima se tretira masa, pravilnim i laganim procesima razlaganja izvršiti humifikaciju.

Zbog veoma različitog materijala koji se kompostira izazvan merama nege i spravljanja, hemijski sastav ovog organskog đubriva veoma je promenljiv.

Prema analizama koje smo dobili, njihov hemijski sastav se kreće:

- voda 75 %
- organska materija 20-30 %
- fosforna kiselina 0,4 0,7 %
- azot 0,3 0,8 %
- kalijum 0,2 0,5 %
- kalcijum 0,5 4 %
- bakterije iz sastava su: Azotobacter, Azospirillum, Pseudomonas i
Bacilus cirkulans.

Kompost je potpuno organsko đubrivo koje je bogatije od stajnjaka s fosfornom kiselinom i kalcijumom ali je siromašnije u azotu i kalijumu.Takođe je važno, da su svi elementi iz komposta u lako pristupačnom obliku za biljke. Da bi kompost bio kvalitetan, potrebno je za njega, da se svi procesi mokrobiološke razgradnje odvijaju do kraja.

Tada je njegova organska komponenta slična humusu. To znači, da se proces humifikacije i dehumifikacije ove organske materije odvija veoma brzo i jednostavno.

SPRAVLJANJE KOMPOSTA

Za kvalitetno spravljanje komposta ima nekoliko važnih preduslova:

1. Da gomila za kompostiranje bude pravilnog oblika i zaklonjena od sunca i vetra radi lakšeg održavanja vlage u gomili

2. Da podloga za slaganje materijala bude ne propusna, a pre slaganja materijala na podlogu naneti 10 12 cm zemlje radi upijanja tečnosti prilikom ceđenja materijala

3. Materijal koji se kompostira izmešati s 30 90 kg negašenog kreča

Kada je ovako pripremljen teren i materijal, tada se određuje i priprema tečnost u kojoj se nalaze mikroorganizmi (bakterije) iz BactoFil đubriva. To se radi tako, da se uzme 2 litre BactoFil đubriva, razredi u 20 litara vode i time slojevito oprska cela površina. Sa ovom količinom vode i sredstva može se zapreminski oprskati 1 m 3 mase.

Postupak je, da se razastre materijal koji se kompostira debljine oko 20 cm rastresit ili 10 cm nabijen i oprska pripremljenim sredstvom, zatim se ponovo nanese masa, pa oprska, i tako sve do visine oko 150 200 cm, što zavisi od sabijenosti materijala.

Posle svakog nanešenog sloja BactoFil đubrivom oprskanog, vrši se polivanje vodom i to se radi sve dok se gomila ne završi.

Na gornji sloj ovako pripremljene gomile stavlja se plastična folija ili se nanosi zemlja u količini oko 10 cm po celoj širini i zaseje neki usev (pšenica i sl.) kako ne bi došlo do spiranja zemlje sa površine gomile. Povremeno se kontroliše i meri temperatura unutar mase. Masa nebi smela da pređe temperaturu veću od 40 stepeni celzijusa.

Ako se to dogodi, tada istu treba rashladiti dodavanjem vode.

Ako su svi pomenuti uslovi zadovoljeni, tada se ovaj materijal razloži u prolećnim uslovima za 50 60 dana, a u jesenskim za oko 90 dana.

Kompost spremljen na ovaj način može se upotrebljavati za različite namene u poljoprivredi. Za spravljanje smeše za rasad bilo da se proizvodi u leji ili u kontejnerima ili da se njime đubri površina zemljišta. I u jednom i u drugom slučaju treba da se posle nanošenja na zemljište što pre izmeša sa zemljom. Ako se pravi supstrat za kontejnere ili kesice, tada se uzima: 50 % zemlje koja je odabrana tako da nije sa mesta gde su korišteni pesticidi, herbicidi i gde nije bilo razlaganja organske materije u kojoj je bilo zaraženih biljaka, stavlja se 30 % komposta, 10 % peska i 10 % zeolita (mleveni kamen). Ako nema zeolit kamena stavlja se 10 % dobrog treseta(prosejanog ili samlevenog). Ovakav supstrat ima prednost nad ostalim u toliko, što se u njemu nalaze odabrane ciljane bakterije(asimbiotske bakterije slobodni azotofiksatori) kao i bakterije mobilizatori fosfora i kalijuma. Pored toga u supstratu se nalaze i vitamini, auksini i giberalini neophodni za dobro nicanje, klijanje i ukorenjivanje biljaka.

Stručna služba :''A&S UNION''
Vođa stručnog tima:Stevan Bošnjak