DRUŠTVENO ODGOVORNO GAZDOVANJE – TREBA PROČITATI !!!!

 Nova strategija razvoja šumarstva u Srbiji, naročito u Vojvodini  sa brzorastućim drvetom pod nazivom PAULOWNIA  BELLISSIA  HYBRID

Realna zabrinutost !

Opšte stanje šuma je nezadovoljavajuće, a sadašnje stanje državnih šuma karakteriše: nedovoljan proizvodni fond, nepovoljna starosna struktura i asortiman, nezadovoljavajuća nega, neujednačen sklop, zakorovljene površine, nezadovolja- vajuće zdravstveno stanje.  Decenijsko zaostajanje u tehničko-tehnološkom razvoju i nepostojanje komunikacije sa međunarodnom zajednicom , institucionalne slabosti i sporosti u prilagođavanju promenama na globalnom nivou i  sada prisutno upravljanje i gazdovanje šumama u praktičnom, obrazovnom i istraživačkom smislu predstavljaju ograničenje u razvoju šumarskog sektora u Srbiji. Pod hitno se mora razbiti monopol koje je država dodelila i sa kojim gazduju Srbija šume. Sporost u traženju mogućnosti plantažnog uzgoja brzorastućeg drveta uključujući privatni sektor i sve površine koje su u parlogu ili zapuštene, kojih prema poslednjem popisu ima preko 450.000 ha.  Prema analizi postojećeg stanja u Srbiji u vezi strategije razvoja šumarstva od dr. Dragana Nonića stoji: da ukupna površina pod šumom u Srbiji zauzima 2.364.000 ha . Od toga po korisnicima : državne šume iznose 995.000 ha ili 39,8 % a privatne 1.175.000 ha ili 52,2 %. Privatnici gazduju sa svojim šumama 100 % dok sa državnim šumama ’’Srbijašume’’ gazduju sa 77 % , ’’Vojvodinašume’’ sa 11 % ,  JP Nacionalni parkovi  gazduju sa 8 % državne šume. Ono što zabrinjava  kod privatnih šuma  je količina parcela s kojom oni raspolažu . Ima 900.000 vlasnika sa 3.900.000 parcela / parcelica/ , a veličina šumskog poseda po vlasniku je 1,27 ha. To su ustvari šumarci semenog porekla i izdanačke  šume koje čine 75 % potencijala , plus 5,6  % šikare i šibljaci 5,5 % .

Ono s čim se stalno ’’operiše’’ da su to autohtone šume i da nebi trebalo menjati strukturu ili uvoditi nove vrste van te strukture.

Najgora moguća varijanta , što je po podacima navedenog  autora , godišnji zapreminski prirast kod državnih šuma 4,7 m/ha , a kod privatnih još manji. Najugroženije područje je Vojvodina. Procenat optimalne pošumljenosti u Vojvodini pod šumom i zaštitnim zasadima procenjuje se na osnovu postavljenog cilja obezbeđenja prosečne površine šuma i zaštitnog zelenila na nivou od 0,16 ha po glavi stanovnika, čime bi se približili standardima razvijenih zemalja u Evropi. Prema ovom, šume bi u Vojvodini trebalo da zauzimaju površinu od 308.045 ha, tako da bi u tom slučaju šumovitost Vojvodine sa sadašnjih 6,37% bila povećana, odnosno podignuta na 14,32%. Za sada u Vojvodini u 17 opština nema ni 1 % šuma. Strukturu novo podignute šume treba drastično menjati i prilagođavati krajoliku u neposrednoj agro biocenozi. Zaštitni zasadi u poljoprivredi ili tz. šumski pojasevi nedostaju na  84.196 ha, u vodoprivredi 4.147 ha, zaštitni zasadi uz saobraćajnice 4.426 ha i zaštitno zelenilo u naseljima 21.055 ha. Ovo ima direktan uticaj na mikroklimu područja, gde spade; godišnja količina padavimna i pravilniji raspored, relativna vlaga vazduha, udari vetrta, eolska erozija i dr. Prirodni i antropogeni uslovi na teritoriji Vojvodine pogoduju pojavi i razvoju eolske erozije. Kontinentalna klima Panonske nizije sa čestim i jakim vetrovima brzine na mah i do 40 m/s; godišnje sume padavine ponekad i ispod 400 mm; velike temperaturne razlike kao na pr. izrazito ravničarski reljef, način korišćenja zemljišta sa preko 70% površina pod monokulturom,  nedovoljna i loše raspoređena opšta pošumljenost (svega 6,4%) itd., samo su neki od faktora koji jasno ukazuju da je potencijalna i realna ugroženost zemljišta Vojvodine eolskom erozijom zaista velika. Ako se uzme u obzir prognoze  klimatskih promena može još više doći do izražaja naročito  na peskovitom području, od panonske lepotice  stvoriti pustinju.

Šta je rešenje ?

Ukoliko bi se ovaj problem rešavao na globalnom planu , trebalo bi sobrazno uzimati u obzir i privatni sektor kao značajan resurs koji je do sada uvek bio izvan strategije. Menjati strukturu vrsta  i prilagođavati je području sa naglaskom na plantažni uzgoj drveta gde je to moguće i omogućiti svakom domaćinstvu u ruralnim sredinama da proizvede sebi ogrevno drvo. U toj strukturi bi značajan procenat trebali zauzeti meki lišćari, naročito u ravničarskim područjima, sa vrstama kvalitetnog brzorastućeg asortimana. Ispitati i utvrditi razloge za 450.000 ha zemljišta koje je u parlogu i po zakonu o zemljištu, hitno preduzeti mere. Znači, postaviti ciljeve, preispitati zakone i proveravati primenu zakonskih propisa u praksi. Tragajući za rešenjem u kome bi bila zastupljena ruralna područja, vlasnička struktura poseda i prestruktuiranje proizvodnje, preduzeće ‘’A&S UNION’’ iz Subotice je u svoj program stavilo ozbiljan zadatak. Kako biti kooperativan, zadovoljiti propise i učestvovati u malom segment menjanja asortimana sadnog materijala drveta i uvođenja novih tehnologija u oblasti šumarstva i omogućiti privatnom sektoru višestruku zaradu po jedinici površine.   Za sada, dokazano i provereno, naša firma ’’A&S UNION’’, Zavod za nove tehnologije, je  na 270 lokaliteta u Srbiji, dosta lokaliteta u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori, Poljskoj i Mađarskoj, postavila oglede sa vrstom drveta mekog lišćara pod nazivom PAULOWNIA BELLISSIA, HYBRID, SELEKCIONISAN ZA NAŠE PODNEBLJE I KOJI JE REGISTROVAN U REGISTRU BILJNIH VRSTA U SRBIJI I EVROPI.  Karakteristike drveta Paulownie ovog hybrida u ogledima za poslednjih 5 godina , daje nam  za pravo uvođenja u strukturu ovog drveta. Razlozi  su : Brz rast i prirast koji je višestruko brži od postojećih autohtonih vrsta. Areal rasprostranjenosti i mogućnost korišćenja lošijeg i zapuštenog zemljišta /utrina/ koje nije najpogodnije za gajenje polj. kultura, zaparložena zemljišta/. Njena upotrebna vrednost, korišćenje u različite svrhe , a naročito energetska vrednost koja je na nivou najkvalitetnijeg mrkog uglja. To je ustvari novi brend u prestruktuiranju proizvodnje kod privatnog sektora koji se pokazuje kao najprofitabilnija kultura do sada. Najvažnije saznanje je, da je u svim uslovima a naročito otpornosti prema niskim i visokim  temperaturama pokazao izvanredne rezultate. Na područjima kao na pr. Zlatiboru gde je u 2016/17 bila temperatura i minus 32 stepena ili na severu Vojvodine minus 29, nismo imali izmrzavanje biljaka. To je demantovalo sve one protivnike menjanja strukture drveta koji su na prvo mesto stavljali izmrzavanje kao glavni ograničavajući faktor.

Naša firma poziva sve zainteresovane kupce da nas posete i na licu mesta pogledaju plantaže od 5 , 4, 3 , 2 ili jedne godine. Skrećemo pažnju kupcima, da se na tržištu pojavljuju razni prodavci, uglavnom nesertifikovanog materijala i da se ne povode time ukoliko je nekim kupcima propala plantaža zbog niskih ili visokih temperatura ili nisu imali efektivni porast koliko bi trebalo. Naš Zavod prodaje sertifikovan sadni materijal sa svim papirima i propisuje i pomaže-prati tehnologiju gajenja i zaštitu.

Ekonomski pokazatelji gajenja Paulownie, hybrida Bellissia ?

Po 1 hektaru u klasičnoj sadnji 4×4 m imamo 620 biljaka. Njihova tehnička zrelost za razne namene je 8 godina efektivnog rasta. U eksploataciji osme godine imamo u proseku 1m3 drveta/biljka. Sadašnja otkupna cena se kreće od 120-140 E/m3 . Ukupna vrednost za 620 m3 iznosi od 75.000 do 87.000 EUR-a. Prevedeno na 8 godina dobijamo 9.300 do 10.800 EUR-a po godini, a zasad ostaje 30 godina i eksploatacija je svake pete ili  8 godine.Najgora moguća varijanta da se upotrebi kao ogrevno drvo gde imamo 1,20 m3 /prostornih/stablo. To je 775 m3 prostornog drveta. Sa tako visokom energetskom vrednosti koja je na nivou najkvalitetnijeg uglja cena iznosi 50 EUR-a/ prostorni metar. To je vrednost od 39.000 EUR-a ili po godini za 8 godina 4.900 EUR-a/godinu. Ovde nije teško doneti odluku ukoliko se zna da sa najvećim prinosom bilo koje polj. kulture ne ostaje više od 300 do 400 EUR-a/ha /godina sa svim vremenskim rizicima. Preporuka je, da svaka kuća na selu koja koristi drvo kao ogrevni materijal a ima prostora, zasadi 100 sadnica i posle 4 godine ima 65 mogrevnog drveta za sebe ili za 8 godina 120 m3 .

Stručna služba ’’A&S UNION’’d.o.o. Subotica, Zavod za nove tehnologije. Kontakt telefoni: 003814525813, 4522268, e-mail:asunionzavod@gmail.com. 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>